Ово је наслов који био могао да буде инспиративан у смислу да ако, ви који ово читате, прихватите позив и испод овог текста упишете шта је то што Вама недостаје у Србобрану, заједнички направимо једну озбиљну колекцију друштвених потреба грађана ове војвођанске вароши.
Ако бих написао да сам дуго размишљао на ову тему била би то неопевана лаж.Истина је да уопште нисам размишљао и да је ово питање само искочило и наместило се на место које је предвиђено за наслов.Такви ће бити и одговори - спонтани.Шта ми недостаје, хм...
Као прво недостаје ми да се добро наспавам.Одавно ми се није десило, а волео сам то, да легнем и спавам док се не уморим од спавања. Недостаје ми разговори који имају ширину и који нису ту због посла којим се бавим, или су део свакодневне комуникације са најближима, против које наравно немам ништа против.Волео бих да су нам школе боље и да деца у њима уживају. Да већина може да живи од свог рада.Недостаје ми срдачност и уважавање.Простаклука је превише, што значи да ми недостаје финоће међу људима. Недостаје ми путовања. Озбиљних путовања преко границе. Да покажем деци како неки други људи живе, а не да је догађај када се иде у Нови Сад. Недостају ми јавне трибине на којима се воде разговори и анализирају разне појаве у друштву. Коначно недостаје ми концентрације да смислено завршим овај чланак, па стога препуштам Вама реч и остављам га отвореним. Шта Вама недостаје?
3 коментара:
Анониман
је рекао...
Nedostaje mi...Nedostaju mi srecna i nasmejana lica ... svakodnevno srecem zabrinute i namrgodjena lica meni poznatih i nepoznatih ljudi....Nedostaju mi...ljudi na ulici....nema vise onih koji su bili poznati kao setaci....svi negde zure a imam utisak da ne znaju gde idu...Nedostaje mi...zdravih medjuljudskih odnosa...imam utisak da smo svi pomalo bolesni od nekih bolesti...iskrenosti je tako malo a licemerstva je previse.Nedostaje mi...nesto sto nisam odavno imala prilike da vidim... da neki mlad covek pomogne starijoj osobi kad se nadje u nevolji ili ako treba da se ponese neki prtljag...nedostaje solidarnosti...svako gleda svoju guzicu, sebicni smo...mnogo smo sebicni, a tako i svoju decu vaspitavamo...Nedostaje razumevanje, vise niko nikog ne razume...Nedostaje ...deca nam ne rastu u bezbednoj sredini...u parku moze svasta da se nadje...ulica vise nije bezbedno mesto za igru...Nedostaje mi...nesto sasvim licno..Nedostaje mi neko ko mi je bio veoma drag ...otisao je i nece se vise vratiti...ponekad mi u san dolazi.
Постови
3 коментара:
Nedostaje mi...Nedostaju mi srecna i nasmejana lica ... svakodnevno srecem zabrinute i namrgodjena lica meni poznatih i nepoznatih ljudi....Nedostaju mi...ljudi na ulici....nema vise onih koji su bili poznati kao setaci....svi negde zure a imam utisak da ne znaju gde idu...Nedostaje mi...zdravih medjuljudskih odnosa...imam utisak da smo svi pomalo bolesni od nekih bolesti...iskrenosti je tako malo a licemerstva je previse.Nedostaje mi...nesto sto nisam odavno imala prilike da vidim... da neki mlad covek pomogne starijoj osobi kad se nadje u nevolji ili ako treba da se ponese neki prtljag...nedostaje solidarnosti...svako gleda svoju guzicu, sebicni smo...mnogo smo sebicni, a tako i svoju decu vaspitavamo...Nedostaje razumevanje, vise niko nikog ne razume...Nedostaje ...deca nam ne rastu u bezbednoj sredini...u parku moze svasta da se nadje...ulica vise nije bezbedno mesto za igru...Nedostaje mi...nesto sasvim licno..Nedostaje mi neko ko mi je bio veoma drag ...otisao je i nece se vise vratiti...ponekad mi u san dolazi.
LOVA
nedostaje mi dobra zurka...nedostaje mi cist kanal da se odmorim od te zurke
Постави коментар